Nastavnik: A sada ćemo imati malo drugačiji čas nego inače! 😀

Učenici: Neee! Nećemo drugačiji čas, hoćemo isti! Uvek isti!

Nastavnik: Ali išla sam na tako divan seminar, skupila sam puno materijala koji će vam se sigurno dopasti!

Učenici: Nećemo te materijale! Izdiktirajte nam lekciju i prepričajte iz knjige.

Nastavnik: Ali lekciju iz knjige možete pročitati i kod kuće. Ja sam tu da vam predočim važnost bavljenja ovom temom.

Učenici: Ne morate to da radite! Čim je lekcija u programu, mi znamo da je važno. Nije sada bitno za šta. Kašće nam se kasnije u životu.

Nastavnik: Ali svako od vas je drugačiji, ima drugačija iskustva i na drugačiji način pamti, moram prilagoditi rad svakome od vas.

Učenici: Ma ne treba. Ko se trudi, zapamtiće, ko ne može neka se ispiše iz škole, ima i drugih stvari u životu.

Nastavnik: Zar ne želite da se svi malo zabavimo dok učimo?

Učenici: Ne želimo! Zabavljaćemo se u slobodno vreme. Ovde smo da pamtimo.

Nastavnik: Pa i na drugi način osim ponavljanja možete zapamtiti. I to bolje, dugoročno. Ne treba učiti samo za ocenu.

Učenici: Sada za ocenu. Za rad ćemo učiti kad se zaposlimo. Otkud mi sada znamo čime ćemo se baviti u budućnosti.

Nastavnik: Možda baš tako, kroz problemsku nastavu otkrijete koji vam se posao sviđa, u čemu ste dobri?

Učenici: Nećemo. To nam izgleda kao neka igra. Mi školu ozbiljno shvatamo.

Nastavnik: Neke lekcije su već prevaziđene. Moramo pratiti savremene tokove. Vi ste mladi i treba da držite korak sa vremenom.

Učenici: Ne moramo. Evo, šta Vama fali. Vi ste učili iz istih knjiga, na isti način i evo, ništa Vam ne fali. Hoćemo i mi tako. Tako je klasično i ozbiljnije. Stare vrednosti su prave vrednosti.

Nastavnik: A da me ipak poslušate? Uradićemo jednu studiju slučaja  i posmatrati problem sa različitih strana.

Učenici: Molimo Vas, dajte nam definicije i podele!

Nastavnik: Ne, podelićete se u četiri grupe, svaka će imati različiti zadatak.

Učenici: Ne volimo grupni rad. Možda svako od nas ima različito mišljenje, ne volimo da diskutujemo i razmenjujemo mišljenje.

Nastavnik: Ali tako ćete najbolje sagledati problem i pronaći najbolje rešenje. Saslušajte svakog člana grupe.

Učenici: Vi nam dajte tačan odgovor. Vi najbolje znate šta je ispravno.

Nastavnik: Sutra ćete raditi u timovima na poslu, morate vežbati dobru komunikaciju i saradnju. To su važne veštine.

Učenici: Vi niste imali takvu nastavu u školi pa eto radite i zarađujete. Hoćemo i mi tako.

Nastavnik: Nisam imala takvu nastavu ali sam kasnije pohađala kurs da bih unapredila svoje timske veštine.

Učenici: Niste trebali. Ceo život samo neke obuke i kursevi. Kako uopšte stižete da radite od toliko učenja?

Nastavnik: Stižem. Koristim računar i  internet za učenje i rad. Na narednom času radićemo u odličnom kompjuterskom programu. Biće vam od velike koristi da savladate program i nastavite da ga koristite.

Učenici: Nećemo! Hoćemo sitna slova i crno – bele uždbenike bez slika.

Nastavnik: Dozvolite mi da se dobro bavim svojim poslom!

Učenici: Ne treba. Mi smo tu zbog Vas a ne Vi zbog nas. Čuvajte svoje dostojanstvo.

Nastavnik: U Finskim školama…

Učenici: Nismo u Finskoj!

“ Koleginice, koleginice, na veću ste, Vi sada izlažete, gde ste odlutali?!”

“Zamislila sam se nešto…”

 

Jedan školski čas

Ostavite odgovor