Namerno u naslovu nismo napisali: „Da li treba da se stručno usavršavamo?“

Na to pitanje, Vama koji ste na internetu i na ovim stranama, odgovor je očigledan. Ali, ono što je takođe očigledno u našem obrazovnom sistemu, je to da nemaju svi unutrašnju motivaciju da se usavršavaju i napreduju, pa je tako smišljen i polurepresivan model sakupljanja bodova. Kao i svaki sistem koji nameće neko rešenje spolja, ni ovaj nije u potpunosti uspešan. Puno je pitanja na koja treba da odgovori ovakav sistem, a jedno koje se najčešće postavlja je: „Šta ako ne sakupim 100 bodova za 5 godina?“

Pravno gledano situacija ja jasna: svaki zaposleni u obrazovnom sistemu mora da se usavršava inače gubi licencu. Ali, da li je u praksi tako? Upravo je manjkavost ovog sistema to što nema nikakvih sankcija za nastavnike, vaspitače, stručne saradnike, direktore koji se stručno ne usavršavaju. Dalji odgovori povlače još pitanja kao što su: „Zašto ja da pohađam seminar, a moj kolega ne?“ Iako je onaj ko postavi ovakvo pitanje najčešće osoba koja se usavršava na silu ili iz straha, ali i da nije tako, stvarno smeta činjenica da se neko trudi i vredno radi vikendima, dok neko drugi provodi vikende u uživanju, a plata i ostali uslovi su isti. Ali, da li je baš tako? Da li nam je svima plata ista, mogućnost za napredak ili uslovi rada?

U Srbiji je u ovoj školskoj godini (2016/2017.) bilo nekoliko konkursa za nastavnike i ostale zaposlene u obrazovnom sistemu, koji su angažovani na dodatnim poslovima. Svi ti dodatni poslovi za koje su birani kandidati, bili su dodatno i plaćeni. Možda ćemo neke propustiti, ali ove školske godine je bilo nekoliko konkursa i to: Izbor 200 saradnika, odnosno asistenta prosvetnim savetnicima za rad u ŠU; Izbor onlajn moderatora na obuci za primenu standarda; Konkurs za trenere/voditelje za obuke za podizanje digitalnih kompetencija; Izbor člnova komisija za akreditaciju seminara …

Na svim ovim konkursima, jedan od kriterijuma za izbor kandidata je bio i broj bodova, odnosno broj seminara stručnog usavršavanja. U konkursu za izbor onlajn moderatora, kandidati sa prvim višim zvanjem pedagoški savetnici imali su čak i prednost u odnosu na kandidate koji nemaju ovo zvanje. A da biste dobili zvanje, jedan od uslova je stručno usavršavanje. Pored ovih konkursa, puno nastavnika učestvuje i u radnim grupama, a jedan od kriterijuma za to je stručno usavršavanje. Zar nije to ono što svaki zaposleni u obrazovnom sistemu želi (bar onaj vredan, marljiv, kvalitetan zaposleni)? Da se trud i rad primeti i da se taj dodatni rad dodatno i plati. To je ono što nastavnike koji se stručno usavršavaju odvaja od onih koji to ne čine.

Ovo još uvek nije na nivou na kome bismo mi želeli – niti je broj nastavnika angažovanih na dodatnim poslovima veliki, niti je novac koji se dobija za to angažovanje odgovarajući, ali ipak postoji razlika između nastavnika koji se dodatno angažuju i onih koji to ne rade.

Ako se vratimo na pitanje: „Šta će biti ako se stručno ne usavršavam?“, najpošteniji odgovor danas bi bio „Ne znamo“. Međutim, može se preko noći desiti da to bude kriterijum za listu tehnoloških viškova ili neki drugi klasifikacioni uslov. Sa druge strane, na pitanje iz naslova: „Da li treba da sakupljamo bodove?“ odgovor je „Da“, prvenstoveno zbog znanja i usavršavanja, a naravno i zbog napredovanja.

Da li treba da sakupljamo bodove?

Ostavite odgovor